Живко Стефановић, дипл. инжињер агроекономије, председник МО странке у Клупцима и Миодраг Симић, члан странке,адвокат из Клубаца, су предложени од стране нашег Градског одбора да буду у органима „подржављеног“ предузећа ХТП „Бања Ковиљача“ ад.

 

Закључком Владе Републике Србије 24 број: 119-5350/2013 од 27.06.2013, а на предлог наше странке,  Живко Стефановић је изабран за председника скупштине, тј.  представника Републике Србије у Скупштини акционара предметног предузећа и дата су му овлашћења да између осталог игласа за именовање предложених чланова Надзорног одбора.

 

Одмах након што су  нам уручени Закључци о именовању и након одржаних састанака са представницима локалне самоуправе, дана 23.07.2013, путем мејла обратили смо се државном секретару у министарству привреде Горану Петковићу, како би добили инструкције за даљи рад, а нарочито имајући у виду потребу хитног решавања нагомиланих проблема у предузећу,проблема који су били видљиви одмах у самом старту.

 

Државни секретар нам је брзо одговорио и заказао састанак у Агенцији за приватизацију 29.07.2013, где смо изложили неке проблеме које смо тада могли да детектујемо и тада смо договорили детаље око конституисања органа и доношења важних унутрашњих аката, а све у циљу усклађивања са новим Законом о привредним друштвима. 

 

На том састанку смо посебно указали на невероватно кашњење у формирању органа предузећа (више од четири године од „подржављења“) и на још невероватнију чињеницу да се имовина предузећа, која је исказана у капиталу друштва, тј. акцијама, води на другом субјекту, тј. Специјалној болници за рехабилитацију у Бањи Ковиљачи.

 

У складу са Законом о привредним друштвима, представник државног капитала и уједно преседник скупштине акционара је извршио припреме и заказао седницу Скупштине акционара15.09.2013.

 

На тој седници су усвојени сви неопходни акти, тј. Статут и Уговор ради усклађивања са новим Законом о привредним друштвима, конституисан је Надзорни одбор и изабрани чланови истог и донете су адекватне одлуке. За чланове Надзорног одбора, а на захтев Владе РС, преседник скупштине је именовао: Миодрага Симића (предлог СНС), Славољуба Спајића (предлог СПС) и Дејана Сталовић (предлог УРС).

 

Истог дана када је одржана Скупштина, тј. 15.09.2013, Надзорни одбор је одржао седницу, на којој је изабран Миодраг Симић за председника одбора и вршилацфункције извршног директора, а донета је и одлука да се у року од 15 дана распише јавни конкурс за избор Извршног директора.

 

Након што су размотерене конкурсне пријаве и обављени интервјуи са потенцијалним кандидатима, за Извршног директора је изабран економиста из Лознице, Живота Исаковић и то тако што су Миодраг Симић и Славољуб Спајић сматрали да је од пријављених кандидата он најбоље решење, док је кандидат УРС-а и члан Надзорног одбора Дејан Сталовић сматрао да то треба да буде кандидат Младен Милутиновић, човек који је претходних 20 година био директор у предметном предузећу.

 

НЕОПХОДНО ЈЕ НАГЛАСИТИ ДА СУ СВЕ ОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ ПРЕЗЕНТОВАНЕ  ВЛАДИ РС И МИНИСТАРСТВУ ПРИВРЕДЕ И ТО КРОЗ ИЗВЕШТАЈЕ ПОСЛАТЕ НА АДРЕСУ И ПУТЕМ ОБРАЋАЊА ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ.

КРАТАК ИСТОРИЈАТ ПРЕДУЗЕЋА

 

ХТП „БАЊА КОВИЉАЧА“ А.Д. је предузеће које од 1975, тј. након деобног поравнања и раздвајања од Специјалне болнице под различитим називима и правном формом све до данас се бави се хотелско-туристичком, угоститељском делатношћу. 

 

Предузеће поседује изузетно вредне објекте на најатрактивнијим локацијама у Бањи Ковиљачи. Довољно је поменути надалеко чувени „Кур – салон“, хотел „Подриње“, хотел „Гучево“, ресторан „Швајцарију“, ресторан „Три чесме“, Камп на дрини и Гучеву и др.

ТРЕНУТНО СТАЊЕ У ПРЕДУЗЕЋУ

 

Када говоримо о тренутној ситуацији у предузећу, нажалост могли бисмо да користимо термин катастрофално или друге синониме, судећи да је предузеће у претходном периоду акумулирало преко сто милиона динара дугова, да су објекти, изузев делимично хотела“Подриње“ девастирани, да је стање инвентара такође лоше, предузеће се налази у „блокади“, због дугова је искључена електрична енергија и да је структура запослених неадекватна, нарочито бивши менаџмент предузећа.

 

Посебно је невероватна чињеница да се готово 40 година имовина предузећа води на другом субјекту.

 

Наравно, ми смо ову изузетно лошу ситуацију на терену алармирали и органима локалне самоуправе, а нарочито државним органима (Влади РС и министарству привреде) из разлога што су они дужни да се старају о својој имовини.

 

На том плану послати су извештаји о стању предузећа и Влади РС и министарству привреде, а такође у више наврата смо се и путем електронске поште и телефонскиобраћали надлежним органима. Међутим, до сада нисмо имали адекватан одговор и то је нешто што забрињава.

 

Са наше стране, ми смо као чланови органа новог руководства урадили што је у овом моменту било у нашој моћи  и то:

 

1.Конституисали органе предузећа, 

2.Донели неопходне акте, Статут и Уговор о усклађивању са новим законом о привредним друштвима,

3.Покренули смо поступак за решавање уписа имовине и у том погледу од Републичке дирекције за имовину добили мишљење,

4.Успоставили смо контакт са Специјалном болницом, која нам је обећала помоћ око укњижења у смислу потписивања споразума,

5.Изабрали Извршног директора,

6.Наложили да се изврши попис инвентара и покретне имовине предузећа,

7.Послали извештаје о стању у предузећу и дали предлоге за даљи излазак из евидентних проблема.

 

Сматрамо да је највећа ствар што смо успели да добијемо мишљење Републичке дирекције за имовину око укњижења спорне имовине и што смо успоставили контакт и добили уверавање од Специјалне болнице за потписивање споразума, онако како је  дирекција и предложила.

 

Уписом имовине, предузеће би могло  да се нада изласку из проблема у супротном, предузеће је само велики дужник и прети му дефинитивно пропадање.

 

Такође, важно је напоменути да се у последње време у локалном политичком животу осећа потреба да се питање ХТП „Бања Ковиљача“ ад политизује и да се кроз медије и скупштину провлаче одређене дезинформације, нарочито у виду улоге бившег директора у пословању и „очувању“ предузећа и имовине.

 

Када предузеће акумулира више од сто милиона дугова, када су му објекти и инвентар у катастрофалном стању, када део радника не долази на посао, ни у ком случају се не може говорити о добром вођењу предузећа, већ се по свим правилима може говорити једино о одговорности директора за такво стање, с обзиром да он води и одговора за то предузеће.

 

Тај директор, не само што мисли да није одговоран за стање у предузећу, већ се кандидује за нови мандат и што је још невероватније добија подршку од стране члана Надзорног одбора Дејана Сталовића, који не крије да је то став његове политичке опције (УРС) и да он лично мисли да он није најбоље решење, али да у овом тренутку он треба да остане на месту директора.

 

Оваквог мишљења нису били Живко Стефановић, председник скупштине (СНС), Миодраг Симић, председник Надзорног одбора (СНС) и Славољуб Спајић, члан надзорног одбора (СПС), па су на састанку Надзорног одбора и након обављеног конкурса, Симић и Спајић свој глас дали избору новог Извршног директора.

 

Такође, симптоматично је да новинар Новости, Владимир Митрић без тражења информација од новог руководства, пише о некаквим заслугама бившег директора у вези са „спасом“ имовине и преузећа од само њима знаних тајкуна, ни једног момента не поставивши питање ко је предузеће толико задужио и ко је одговоран за пропаст вредних објеката. 

 

Директор води пословање предузећа и одговара за његов рад и зато је нејасно на основу којих критеријума се види било каква заслуга директора који направи толике дугове, не сачува вредну имовину и не предузима кораке за решавање ситуације у којој се налази предузеће, као и да су односи између запослених у предузећу прилично нарушени. 

 

Наравно, за тренутну ситуацију у предузећу можемо тражити и одговорност у држваној администрацији, која се не брине о својој имовини и која није нашла за сходно да реши питање даље судбине овог предузећа. Ово из разлога што смо у претходном тексту навели да смо се у више наврата обраћали надлежним органима ради помоћи око решавања питања која нисмо у могућности сами да решимо.

 

Овакво понашање посебно иритира када се има у виду напори које смо предузели и чињеница да имамо у вези са овим ангажовањем и радом само трошак, с обзиром да и та минимална накнада за рад не може да нам се исплати због блокаде рачуна предузећа. 

 

То је тотални апсурд, имајући у виду нашу жељу за радом коју нико неће да искористи. Напротив, ти напори се желе додатно девалвирати политизацијом и провлачењем дезинформација на локалу и небригом и тромошћу државне администрације, што свакако нећемо дозволити.

 

Преглед стања обавеза, потрживања и броја запослених

 

   О б а в е з е :

 

1. Текући рачун блокиран од стране пореске Управе у износу од           25 000 000,00 дин.

2. Дуг према ЕПС-у око                                                                       22 000 000,00 дин.

3. Дуг ЈКП Топлана                                                                             11 000 000,00 дин.

4. Дуг ЈКП ВОДОВОД                                                                            7 000 000,00 дин.

5. Дуг ЈКП НАШ ДОМ                                                                            5 000 000,00 дин.

6. Дуг дирекцији за развој Б.Ковиљаче око                                           4 000 000,00 дин.

7. Основни дуг фонду за развој РС                                                       15 000 000,00 дин.

8. Неисплаћени лични дохоци за 12 месеци   око                                  25 000 000,00 дин.

9. Обавезе према осталим добављачима око                                         2 000 000,00 дин.,

У  К  У  П  Н  О :                                                                                116 000 000,00 дин.

 

Напомена: С обзиром да рачуноводство готово да и не постоји од јуна 2013, постоји бојазан  да су цифре веће од приказаних.  Оне су заокруживане ради лакшег праћења.

 

 

 П о т р а ж и в а њ а:

 

1.Предузеће нема отворених потраживања

 

         Предузеће тренутно има 41 запосленог радника.

 

У својим обавезама предузеће једино оспорава потраживање пореске управе које датира из 2002. (основни дуг 3-4 милиона, остало обрачунате камате) због апсолутне застарелости (члан 114 ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији).

 

Остала дуговања су реална без обрачунатих камата, с тим што постоје и одређена потраживања за испоручену топлотну и електричну енергију, као и за испоручењне комуналне услуге која су вероватно застарела.