САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ / 06.12.2020.

Александар Марковић

члан Главног одбора Српске напредне странке и Народни посланик

За разлику од Здравка Поноша и разноразних поручника из белог света од којих цео живот прима команде, председник Александар Вучић и министар Небојша Стефановић се поносе Војском Србије, њеним припадницима и њиховим делима.

Истом оном војском коју су Здравко Понош и његови политички другари, у време док су били на власти, систематски по наруџбини уништавали, стидели је се и по потреби да се додворе странцима отворено презирали. И то војска одлично зна.

Нема те Ђиласове медијске гумице која може избрисати дела Здравка Поноша по којима га војска памти, нити од њега направити професионалца и врхунског официра са богатом војничком каријером. У војсци ће остати упамћен свакако као један од ретких официра са богатом политикантском каријером, који нити је младост нити је здравље жртвовао за ову институцију.

Вртоглаве успоне у војсци дугује само и једино политици и ДС вртешкама. И дан данас је непознаница, како је Понош као неко ко се није у каријери развијао по војничкој линији, практично из администрације дошао на место начелника Генералштаба. Ванредна унапређења у разне чинове и брзина њиховог добијања за свега неколико првих година власти својих политичких пријатеља одавно су ушла у војне анале.

У време Поношевог начелниковања, Црна Гора се отцепила од Србије, косовски Албанци су прогласили једнострану независност. А шта је Понош као начелник Генералштаба за то време радио - ништа.

Почео је свакако процес трансформације Војске Србије, како воли да се хвали. Војници кажу да су ти његови процеси донели такве губитке, да се од њих Војска и данас опоравља. Изгубили су корпусе, људе, оружје се уништавало, тенкови топили, странци су пензионисали официре и улазили у инспекције по касарнама, укинуте су херојске 72. и 63. бригада, НАТО агресија је постала НАТО кампања, а Кошаре и Паштрик нису смели ни да се спомену. Када данас изрази забринутост за војску, једино питање је "Кога мислиш да можеш да лажеш, такозвани генерале?"

Када је разорио Војску са политичким другарима, Понош се лагано одселио у иностране послове и политичке воде, а где би друго. И данас исти тај Понош критикује опремање и попуњеност Војске и између редова наравно војну неутралност Србије.

Захваљујући одговорној политици Александра Вучића, Војска се успешно опоравља од штеточинских времена Поноша и другара. Данас сваки војник има униформу и нове чизме. У односу на 2012. просечна плата официра повећана је за 42 посто, подофицира 46 посто, војника 41 посто, док је просечна плата војних службеника и намештеника виша за 42 посто. Србија данас не топи у старо гвожђе и оставља војнике голе, босе и ненаоружане, него их опрема најсавременијим средствима. И Србија данас поштује пре свега све жртве које су припадници Војске поднели за отаџбину.

Јасно је да се Понош, Јеремић и остала братија томе не радују, ни данас им вероватно клијентела из разних међународних кругова којој наплаћују своју консултантске услуге није срећна због јачања Војске и наше Србије. Иста она клијентела која се одушеви када  лансирањем лажних афера покушају да упропасте домаћу одбрамбену индустрију.

Баш зато Поношу, Јеремићу, Ђиласу и осталим "професионалцима" остављамо да се сликају са Патрик Хоом, шеиком Тидиано Гадијем, катарским парама, парама из разних команди и амбасада. Александар Вучић и Небојша Стефановић наставиће да се диче припадницима Војске Србије, да раде на њиховом опремању и побољшању стандарда и да им указују поштовање какво заслужују, а Србија ће наставити да самостално и суверено доноси одлуке.

Служба за информисање

Српска напредна странка