Карневал мржње и пакости, тако би требало назвати фестивал у Каштелима у лијепој њиховој коју је обележио скандалозни чин паљења лутки председника Србије Александра Вучића и Руске федерације Владимира Путина.

Овај безумни акт варварства само је логичан след у историјском контексту који заправо никога и не изненађује с обзиром на извитопереност,саму природу, и озбиљан проблем са којим се суочава хрватско друштво. Овај проблем има дубоке историјске корене који датирају од најранијих периода,а сагледавају се суштински у једној јединој ствари,а то је комплекс и мржња коју Хрвати тако брижно баштине у односу на Србију и Србе као народ.

Проблем са којим се данас суочавају је очигледно исти, са малом разликом што у овом историјском моменту Србији и Србима треба додати и име Александра Вучића коме хрватско пучанство никако не може да опрости Васкрс снаге и славе Србије у последњим годинама. Њима је Александар Вучић парадигма српског успеха и зато у њему виде највећег јеретика кога треба спалити на ломачи. Да,у свему ће Србија бити боља и успешнија од свих земаља у окружењу па и од лијепе њихове,и да,највећу заслуге томе иду управо председнику Србије и његовој државотворној политици због које Србија крупним корацима иде напред и коју не могу да му опросте.

Самостална,независна политика којом се Србија поноси и напредак у свим сферама друштва најбољи је одговор овим рудиментарним и анахроним појавама из сусједства које су само показатељ њихове слабости и немоћи.