САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 01.02.2021.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

Док се Србија, сви њени грађани, а нарочито медицински радници, већ месецима упорно и храбро боре са пандемијом – паралелно са тим се одвија и један други процес, процес потпуне моралне атрофије нечега што себе назива опозицијом, некаквом „другом Србијом“, некаквом „елитом“, или како већ све не – иако је то, у суштини, само мала, неутицајна и врло бучна, у наступима агресивна, сујетна и ташта скупина шарлатана, „стручњака“ опште намене, лезилебовића и нерадника, опскурних типова – који су једино вешти у томе да новац грађана Србије марифетлуцима и сумњивим пословима прелију у своје џепове.

Такође, док Влада Републике Србије, али и председник државе, Александар Вучић нарочито – свакодневно, предано и истрајно, улажу изузетне напоре да се Србија, кроз обезбеђивање одвијања процеса масовне имунизације њених грађана, што успешније избори са епидемијом и њеним свеобухватним последицама – за шта нам целокупна светска јавност одаје јавно признање, та се интересна и у сваком смислу јалова и безидејна групица неодговорних назови политичара и квази експерата, преко својих многобројних, опљачканим новцем финансираних медија, константно труди да тај маестрални успех Србије умањи, да га ниподаштава и релативизује.

То што смо међу најуспешнијим земљама света у овом рату са невидљивим непријатељом, никако се не уклапа у њихове лажи и измишљотине о Србији, као земљи у „којој влада диктатура и у којој ништа не функционише, у којој је страховлада и у којој се гуше људска права и слободе“ – како иначе описују (и) своју државу, нарочито у контактима са оним центрима моћи за које верују да ће им омогућити да, без избора, на силу, дођу на власт.

Матрица је увек иста – лаж, па увреда, па опет лаж, па претња, па псовка, па опет лаж, онда измишљена и у посебне сврхе креирана некаква, само у њиховим главама постојећа, „афера“, па лаж, лаж, лаж, псовка, увреда… И тако у недоглед, свакодневно, са екрана телевизора, са портала, из штампаних медија, на друштвеним мрежама. Једно им се, ипак, мора признати: Заиста су истрајни у својој мржњи и заиста им не би требао бољи изборни слоган, ако се икада одлуче, ако се икада усуде, да на неке изборе уопште изађу, од оног – мрзим Вучића! То им је, ионако, цео политички, економски, национални и државни програм око којег су кадри да се договоре и за који им и не треба никакво знање, вештина и компетенције – које, узгред буди речено, немају. А немају ни части ни морала. О храбрости да и не говоримо, као ни о свести и представи шта држава заиста јесте, и шта су и како се бране државни и национални интереси. А неће ни да уче, иако би имали од кога. Лакше им је да мрзе…

Јер, како да њихова ситно сопственичка, туђем новцу склона сујета, да прихвати следеће: „Србија је према кумулативном седмодневном просеку вакцинисања прва у Европи по имунизацији становништва на 100 становника.“ Или то што у Србији њени грађани могу да бирају којом ће врстом вакцине бити вакцинисани. Или то што ће Србија имати још боље економске резултате од оних које је постигла у претходној, пандемијској, по многе светске економије катастрофалној, години. Или то што је та, српска економија, успела да одржи и послове које је имала, да уговори нове и сачува радна места за своје грађане. Што је у Србији активно на хиљаде градилишта, што су плате и пензије редовне, а предвиђено је и обезбеђено и њихово повећање… Само, да се све то постигне, очува и унапреди – требало је радити, радити свакодневно и напорно, и бити посвећен и некој другој идеји осим личног богаћења и мржње. Мржњи која је лична, која је потпуно персонализована и усмерена на Александра Вучића, а која је таква и толика – да се у својој ненормалности прелила и на његову породицу, чак и на трогодишњег дечака.

О тој моралној атрофији говорим, о том – нажалост – незаустављивом и неизлечивом процесу којем су изложени и у коме активно и сладострасно учествују сви ти „припадници елите“. Узалуд томе дају некакав други привид, тобожњу забринутост за судбину државе и нације, узалуд лажу о наводној издаји државних и националних интереса, узалуд клевећу, измишљају, прете – и они са тајкунским инсигнијама, и они са црквеним, и они који клече и мољакају по амбасадама и они који сами за себе тврде да су лидери некакве политичке партије, они који воле да се представљају као „независни“ новинари, принципијелни и као „изнад“ свега и свакога, они који имају звучне титуле и звања, али немају образа, као и они за које је част мисаона именица, али су врло вољни да учествују у лукративним и сумњивим пословима.

Узалуд. Победиће Вучић. Победиће Србија. Живела Србија!

Служба за информисање

Српска напредна странка