Једнократна помоћ у висини од 5.000 динара биће исплаћена свим пензионерима 17. или 18. децембра, а у готово истом периоду помоћ од државе може да очекује и угоститељски сектор у висини једне минималне зараде, изјавио је министар финансија Синиша Мали.

Министар је истакао да је држава за 1,7 милиона пензионера издвојила 8,9 милијарди динара за ту врсту помоћи.

"Није мала сума новца, али смо сачекали резултате прихода за новембар и у новембру смо имали мало веће приливе него што смо планирали, зато смо одлучили да тим вишком помогнемо онима којима је наша помоћ најпотребнија", рекао је Мали.

Истиче, да ће у наредних 10 до 15 дана држава исплатити и једну минималну зараду за све оне који раде у угоститељској индустрији, односно угоститељима, рент-а-кар агенцијама, туристичким водичима, хотелијерима.

Мали наводи да је са тим новим мерама, пакет помоћи државе грађанима и привреди током ове године порастао на шест милијарди евра, што је, рекао је министар, око 12,9 одсто БДП-а.

Подсетио је да је од почетка кризе изазване короном, држава помогла привреду са три пуна минималца и још два до 60 одсто вредности минималне зараде, помоћ од 100 евра за све пунолетне грађане, једнократна помоћ пензионерима у априлу од по 4.000 динара.

Затим, додао је, држава је повећала плате здравственим радницима за 10 одсто, а уплаћена им је недавно и једнократна помоћ у вредности од по 10.000 динара.

Мали додаје да је држава обезбедила и гарантну шему од две милијарде евра, али и кредите преко Фонда за развој у вредности од 200 милиона евра.

Подсећа да је уведен и мораторијум на све кредите, да је одложено плаћање пореза и доприноса на зараде, али и да је смањена референтна каматна стопа.

 

Споразум са ДФЦ-ом до краја јануара за 1,1 милијарду долара

Мали је изјавио да нема никаквог застоја у реализацији споразума из Вашингтона и да ће до краја јануара потписати споразум са америчком Међународном финансијском корпорацијом (ДФЦ) за финансијску подршку малим и средњим предузећима од око 1,1 милијарду долара.

Мали је рекао да очекује да гарантна шема кредитирања ДФЦ-а заживи већ на пролеће.

"Око милијарду до 1,1 милијарде долара укупна је вредност гарантне шеме кредита и директне подршке малим и средњим предузећима у Србији. Очекујем већ на пролеће да почне реализација гарантне шеме", рекао је министар финансија.

Свакодневно смо у контакту са ДФЦ-ом, додаје Мали.

"Више је било до њих него до нас због избора у САД што процес мало касни, али тренутно већ имамо на столу целокупну структуру финансирања односно гарантне шеме коју обезбеђује ДФЦ", навео је Мали.

Подсећа да је наша држава у оквиру помоћи српској привреди због утицаја пандемије обезбедила гарантну шему кредитирања вредну две милијарде евра, која је део великог пакета помоћи од скоро шест милијарди евра, као и да се та шема показала изузетно корисном за предузећа.

Обезбедила је ликвидност за обртна средства, истиче Мали и додаје да је од предвиђене две милијарде евра већ потрошено скоро 1,3 или 1,4 милијарде евра.

"Ми ћемо ту гарантну шему сигурно продужити до половине наредне године, а паралелно са тим креће и гарантна шема ДФЦ-а, тако да ће наша привреда по том питању имати континуирану подршку", нагласио је Мали.

Напомиње да је реч о гарантовању кредита од стране државе која предузећа узимају од пословних банака.

Подсећа да је недавно потписао и последњи документ који је био неопходан за финансирање и почетак изградње ауто-пута Ниш-Мердаре-Приштина, што је један од пројеката предвиђених споразумом из Вашингтона.

То је омогућило, истиче, да се већ на пролеће крене са изградњом прве деонице од Ниша до Плочника у дужини од око 33 километра.

 

Буџет за 2021. годину за капитална улагања и бољи живот грађана

Буџет за 2021. годину усмерен је на подизање животног стандарда грађана, али је и развојни, јер ће 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, бити издвојено за капиталне инвестиције, изјавио је Мали и додао да би тако конструисан буџет требало да омогући привредни раст од шест одсто.

Када је реч о подизању животног стандарда, Мали наводи да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.

Истиче да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања они ће добити од 1. априла.

Мали је потврдио да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.

"То је огромно повећање плата, имајући у виду пандемију, никада већу кризу у светској економији, али то је чврсто опредељење Владе Србије и председника Александра Вучића", рекао је Мали.

Подсећа да је у оквиру Програма "Србија 2025", циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.

Од тог циља, истиче Мали, држава не одустаје и наводи да ће "сваки уштеђени динар" бити искоришћен за повећање плата и пензија.

Тим повећањем, објашњава министар, повећава се тражња јер грађани више купују, док привредна активност, подстакнута том тражњом, наставља да расте.

Друга битна ставка буџета за наредну годину, наводи Мали, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже у ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.

Мали наводи и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.

"Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције", наглашава Мали.

На списку тих инвестиција налазе се, наводи Мали, изградња Моравског коридора, ауто-пут Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, ауто-пут Ниш-Плочник, ауто-пут Рума-Шабац-Лозница.

Рекао је да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.

У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада, наводи Мали.

Министар очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.

Упитан да ли држава има довољно новца за повећање плата у јавном сектору, што Фискални савет види као највећи структурни проблем буџета за наредну годину, Мали одговара да се припреми буџета приступа веома одговорно, да не угрози макроекономску стабилност и да не повећа јавни дуг.

Истиче да су тешке реформе спроведене од 2014. године довеле до тога да Србија у протекле четири године има суфицит у буџету, јавни дуг под контролом и никад мању стопу незапослености.

"Када су у питању плате, ту не можемо да се сагласимо са Фискалним саветом. Наша стратегија и јесте да идемо са повећањем плата у јавном сектору, јер те плате повлаче раст плата у приватном сектору", навео је Мали.

Потврда за то јесте, указује Мали, достизање просечне плате више од 500 евра крајем прошле године, као што је, подсећа Мали, и било обећано.

Додао је да плата расте и ове године, упркос пандемији, али и да ће наредних година наставити да расте.

"Причају људи: ''Немојте да нам одлазе млади''. Како да нам не одлазе млади ако не повећавамо плате", упитао је Мали.

Рекао је да ће држава наставити да повећава плате и пензије, а уз то, додаје, и минималну цену рада.

Она је, подсећа, 2012. износила 15.000 динара, док ће од 1. јануара бити 32.000 динара.

Осим повећања плата у јавном сектору, Фискални савет је критиковао и издвајања за субвенције, а Мали је рекао да ни по том питању није сагласан са њима, јер те субвенције служе за подстицање не само привреде, већ и бројних институција од значаја за нашу земљу.

Када се говори о субвенцијама, Мали наводи да се оне односе на подршку развоју предузетништву, пољопривредницима само за ИПАРД биће издвојено 4,7 милијарди динара, за набавку фискалних уређаја, како то не би ишло на терет привреде.

Субвенционише се, додаје Мали, и Фонд за иновациону делатност, Центар за промоцију науке, Научно-технолошки паркови у Београду, Нишу и Чачку, подршка се даје и за рад установа културе, за Светско атлетско првенство, за Светско првенство у веслању 2023. године.

Тим субвенцијама се, истиче, ни на који начин не угрожава макроекономска стабилност.

"Планиран је и дефицит од три одсто, који је у складу са ставом ММФ-а, што је стопа дефицита који даје могућност да подржите стопу раста од шест одсто", рекао је Мали.

Ову годину, наводи министар, Србија завршава са највећом стопом раста БДП-а у Европи, чиме је показала, како је рекао, да је отпорна на кризу, а тај тренд, додаје, наставиће и у наредном периоду.

 

Од јануара запошљавање у јавном сектору на институцијама

Мали је изјавио да о новом запошљавању у јавном сектору од 1. јануара више неће одлучивати владина комисија већ саме институције, према својим потребама и могућностима.

Ипак, оне ће бити ограничене, тако што ће моћи да запосле до 70 одсто од броја запослених који су из те институције отишли у претходној години, навео је Мали.

"Постојала је контрола запошљавања у јавном сектору и сходно мишљењу ММФ-а наша жеља је била да се систем строге контроле не олабави већ да се на неки начин уреди, тако да не треба сваки новозапослени да иде на комисију за запошљавање Владе Србије да би добио сагласност већ да се одговорност пренесе на институције и установе које запошљавају", рекао је Мали.

Тако ће, додаје, од 1. јануара оне имати могућност и слободу да запошљавају уколико им је то неопходно према својим пословним плановима и фонду плата који могу да обезбеде.

Истиче да ће са поменутим ограничењем од 70 одсто опет остати индиректна контрола, али ће институције имати могућност да запосле људе у складу са својим потребама.

Од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2023. године биће олакшано запошљавање на одређено и неодређено време у јавном сектору, након што је шест година на снази била забрана запошљавања у том сектору.

То предвиђају Измене и допуне закона о буџетском систему, које се налазе у скупштинској процедури, а у којој је наведено да ће корисницима јавних средстава у наредне три године бити дозвољено да без посебних дозвола и сагласности Владе Србије приме нове људе у радни однос у својству приправника.

Међутим, државна предузећа и установе моћи ће за стално да приме нове запослене у ограниченом броју, а који не сме бити већи од 70 одсто од укупног броја оних чији је радни однос у том предузећу или установи престао у претходној години.

О пријему новозапослених изнад тог процента, како је наведено у изменама и допунама закона, одлучиваће Влада Србије уз претходно мишљење Министарства финансија.

Укупан број запослених на одређено време не може бити већи од 10 одсто укупног броја запослених на неодређено време, осим уз сагласност Владе Србије.

Такође, у предлогу закону се наводи и да ће запошљавање бити могуће уколико државно предузеће или установа има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Та ограничења се не односе на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом.

Такође, не односе се ни на постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе.

Ограничења се не односе ни на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.

 

 

Извор: Танјуг