Новости

МАЛИ: ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА КРЕДИТА ОД УТОРКА ДОСТУПНО ПРИВРЕДНИЦИМА

Влада Србије данас је донела уредбу о гарантној шеми која ће обезбедити две милијарде евра кредита привредницима, који ће бити доступни од уторка, рекао је министар финансија, Синиша Мали.

Мали је, поводом нових економских мера у борби против Ковида-19, рекао да је Влада донела три уредбе и да једна од њих обезбеђује две милијарде евра који ће бити доступни привреди, као и да највећи део гарантује држава.

"Већ од наредне недеље, од уторка који је први радни дан та средства биће на располагању свим предузетницима, микро, малим и средњим предузећима. Ево, обећање које смо дали прошле недеље да ћемо донети ту уредбу, сада смо и испунили", рекао је Мали.

Мали је захвалио НБС и Удружењу банака који су протеклих дана напорно радили на овој уредби.

"Ово је важна вест за привреднике - још један део економских мера креће од уторка. На располагању вам је две милијарде евра гарантованих кредита од државе до којих можете да дођете преко банака", истакао је Мали.

Мали је рекао да су кредити на период до 36 месеци, са грејс периодом од 9 и 12 месеци.


За подршку пољопривредницима 2,6 милијарди динара

Преко Управе за аграрна плаћања нашим пољопривредницима је од уторка наредне недеље на располагању 2,6 милијарди динара за ублажавање последица кризе која је изазвна вирусом корона, рекао је Мали.

Мали је позвао сва пољопривредна газдинства и пољопривреднике који имају проблеме и осећају последице кризе да се пријаве и искористе новац државе.

“Тај новац је већ у буџету, тај новац Министарство пољопривреде може одмах да искористи, тако да Вас позивам да од уторка кренете у овај процес”, рекао је Мали.

Влада Србије данас је донела додатне три уредбе за ублажавање негативних последица на привреду изазване вирусом корона, чиме је комплетирана целокупна имплементација Пакета економских мера.

Мали је подсетио на мере које је држава донела као што је мораторијум на отплату кредита и лизинга, пореза на зараде и друге мере и позвао привреднике да се пријаве за помоћ државе.

"Погодили смо у праву суштину мера", истакао је Мали и навео да је као последица мера државе на посао враћено скоро 9.000 људи док у бројним државама у свету људи остају без посла, као што је Америка, Велика Британија, Аустрија...

Говорећи о анализи ММФ-а у којој је оцењено да ће Србија имати пад БДП-а од 3 одсто а раст од 7,5 одсто већ у наредној години и да се испред Србије налази једна или две државе, Мали је рекао да у том смислу пројекција ММФ показује јачину српске економије обзиром да је тренутно у свету актуелна једна од највећих економских криза у задњих 100 година.

"Да би се економски раст наставио грађани морају да остану дисциплиновани и слушају лекаре а када се крене у отварање привреде након кризе, да се то уради на добар начин", рекао је Мали.

Мали је рекао да држава има потпуну контролу над јавним дугом који је испод 50 одсто БДП-а 3,8 милијарди евра прилива и да ове године очекује и више али да то зависи од трајања кризе.

Мали је захвалио председнику Србије на подршци за доношење пакета мера привреди, као и гувернеру Народне банке Србије Јоргованки Табаковић и Удружењу банака Србије.

Мали је подсетио да до оваквих мера економске помоћи не би могло да дође да није било претходно спроведених реформи.

Мали је рекао и да држава размишља о додатним економским мерама ако за тиме буде било потребе.


Пореској управи јавило се 113.000 предузетника за 3 дана

Само Пореска управа је током протекла три дана, од почетка пријаве за коришћење мера које је Влада Србије предложила, имала 113.000 предузетника који су се пријавили за коришћење рекао је Мали.

Мали је објаснио да се те мере односе на одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде и на коришћење новчане помоћи од три минималне зараде.

“Данас сам имао састанак са представницима Фонда за развој, већ 300 захтева или питања и упита је за ове кредите дошло преко Фонда. Желим да обавестим привреднике да ће се ти кредити одобрити већ од уторка”, рекао је Мали.

Мали је подсетио да је прошле недеље донет један део уредби везано за одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде и аконтацију за добити, за исплату три минималне зараде, као и уредба за исплату 100 евра свим пунолетним грађанима, а да су данас донете још три.


По 100 евра грађанима економски оправдана мера

Мали је изјавио да исплата по 100 евра свим пунолетним грађанима Србије апсолутно има економско оправдање, упркос ставовима Фискалног савета, те тврди да ће та мера допринети покретању наше економије.

Упитан како коментарише то што Фискални савет сматра да је та мера економски неефикасна и социјано нефокусирана и на питање да ли држава остаје при томе да исплати тај новац грађанима, Мали је рекао:

"Уз велико поштовање према Фискалом савету, мој одговор је да остајемо при томе и да ће свим пунолетним грађанима бити исплаћено 100 евра на рачун. Не слажемо се са тим што каже Фискални савет да је то социјано нефокусирана мера, јер ово се не односи на социјано угрожене пошто за то постоје други фондови".

Мали је рекао да ова мера има два аспекта: да је део пакета свеобухватних мера од 5,1 милијарду евра.

"Друго, сви смо једнаки и на сваког од нас ова криза утиче мање или више и желимо да држава покаже своју снагу и да има новца. Желимо да грађанима олакшамо излазак из ове кризе".

Мали је нагласио да та мера апсолутно има економско оправдавње и да је користе и САД и Хонгконг, Сингапур и друге развијене земље.

Мали је истaкао да ће тај новац бити утрошен за набавку неке робе и неких услуга и да ће довести до веће производње и покретања наше економије.

Упитан да ли грађани могу тај новац да искористе у неке друге сврхе, Мали је рекао да могу да га дају у добротворне сврхе или искористе како они сматрају, пошто ће то бити њихов новац.


У државну касу ушло више новца од планираног - 34,5 милијарди динара

У државну касу је од увођења ванредног стања закључно са јучерашњим даном уплаћено 34,5 милијарди динара од претходно планираних 33,8 милијарди динара од наплате ПДВ-а, акциза и других пореза, рекао је Мали.

Мали је рекао да они који се тиме баве знају да је 15. април дан када се прави пресек стања и када стиже новац у буџет од наплате акциза и ПДВ-а, а на основу чега се прави редовна слика на који начин се наплаћују порески приходи.

"Ми смо јуче имали у пројекцији наших прихода план за 33,8 милијарди динара разних пореских прихода, улазни ПДВ, пореза на доходак грађана..., наплатили смо 34,5 милијарди динара. Дакле, мало боље од онога што смо планирали", рекао је Мали.

"За сада, у овом тренутку по питању пуњења буџета односно наплате пореза све иде по плану, односно мало изнад планираног", истакао је Мали.

"Чекаћемо крај априла и мај такође, пошто ће пун ефекат имплементације ових мера да се види крајем априла, у мају такође...", рекао је Мали.

Буџет неће за тај период имати приходе који су везани за порезе и доприносе обзиром да се одлаже њихова наплата за целокупан приватни сектор.

"С те стране очекујемо смањене прихода у наредном периоду али без бриге да ли ће то да утиче на нашу ликвидност...", рекао је Мали.

Паралелно с тим држава има озбиљну контролу трошкова, а грађанима је поручио да се држава бави одговорно јавним финансијама и да ликвидност, солвентност или макроекономска равнотежа ни на који начин неће бити угрожена.

Мали је одговарајући на питања на онлајн конференцији подсетио да је укупан портфолио свих кредита према сектору микро, малих и средњих предузећа око 7 милијарди евра.

Две милијарде евра колико ће бити доступно привреди није "случајна бројка", већ она треба да покрије пројектовани проценат занављања кредита а с друге стране проценат нових кредита која ће тражити микро, мала и средња предузећа.

"И то је негде милијарда евра код једне или милијарда евра код ових нових кредита, значи две милијарде евра укупно. Сматрамо да је то довољно новца да покрије све оне који ће изразити интересовање или потребу за овим ликвидним средствима", рекао је Мали.

Мали је рекао да се не прави никаква дискриминација у смислу који сектор привреде је важнији.

"У овом тренутку ова мера се примењује на све и сматрамо да имамо довољно новца да свако ко пожели или коме треба, тај новац и добије", рекао је Мали.

Мали објашњава да уколико буде било потребе за "секторским приступом", (односно да се нека делатност појединачно издвоји и њој помогне) о томе  може да се разговара у било ком тренутку и да се нађе начин за додатну подршку. "Али овде, код ове две милијарде евра, не правимо никакву дискриминацију", рекао је Мали и позвао све предузетнике, микро, мала и средња предузећа да се јаве и искористе јефтине кредите како би што пре пребродили актуелну кризу.


Ванредно стање биће укинуто када се за то створе услови

Ванредно стање у Србији биће укинуто када се за то стекну здравствени услови, јер је оно првенствено уведено да би се спасили животи грађана, иако је са економског аспекта најбоље да се заврши што пре како би се привреда вратила у нормалу, рекао је Мали.

Одговарајући на питање да ли је из економског угла почетак маја прави датум када би требало укинути ванредно стање, Мали је одговорио да опоравак наше економије неће зависти само од Србије, већ и од опоравка економија Немачке, Италије и осталих чланица ЕУ, као и Кине, односно, наших највећих спољнотрговинских партнера.

“Није довољно отворити само нашу економију, ако све друге у региону или у свету не раде, јер су фабрике повезане. Тако да је за нас веома важно да је и ЕУ направила јединствен став по питању корона обвезница и да ће кренути велики програм опоравка привреде. Када ЕУ повуче, повлачи, наравно, и Србију”, рекао је Мали.

Мали је указао да ова криза није само економска, она је пре свега здравствена и да се држава бори за сваки живот.

“По мени, ако мене питате, увек би се борио за живот, чак иако треба да сачекамо неколико дана са отварањем наше економије, боље да сачекамо, ако ће то да спасе неколико живота”, подвукао је Мали.


Не одустајемо од Програма Србија 2025, он ће погурати БДП

Мали је изјавио да се не одустаје од програма „Србија 2025“ наводећи да би тај програм требало да подстакне већи раст БДП.

„Ово време које је везано за самоизолацију и смањење привредне активности користимо да сагледамо ситуацију и како да новац још боље инвестирамо“, рекао је Мали одговарајући на питање да ли ће се наставити са реализацијом тог програма имајући у виду нове околности.

Мали је подсетио да тај програм подразумева 14 милијарди евра које ће у наредних пет година бити уложене у инфраструктуру, станоградњу и подршку младима, изградњу станова који су неопходни да би они остали у Србији, потом образовање, водовод и све што годинама и деценимама није рађено.

„Изградили смо 350 км аутопутева, и желимо даље да подстакнемо раст наше економије. Као и свака друга економија суочавамо се са кризом услед корона вируса, али не одустајемо од од програма Србија 2025 који треба да погура наш БДП, односно његов раст“, рекао је Мали.

Мали је рекао да је пројекција ММФ-а раст од 7, 5 одсто 2021. године, а ове године пад од три одсто на светском нивоу.

Пројекције су да ће Србија остварити највећи раст од свих економија у Европи.

„За сада ту потенцијал постоји и треба да будемо дисциплиновани и пажљиви и да што пре и са што мање последица изађемо из кризе“, рекао је Мали.


Нема говора о штампању новца за покривање дефицита

Мали је изјавио да нема говора о штампању новца како би се покрио дефицит због кризе изазване корона вирусом и додао да се држава може задужити не само на страном већ и на домаћем тржишту хартија од вредности.

На питање како оцењује предлог појединих економиста да се Србија не задужује напољу већ да се буџетски дефицит покрива штампањем новца односно да се домаћим новцем покривају домаћи трошкови, Мали је рекао да му није јасно зашто људи помињу штампање новца, јер када је реч о задуживању оно може бити на међународном или домаћем тржисту хартија од вредности.

"Да занемарим оно задужење које иде преко билатералних споразума, које можете да имате са појединим земљама или са појединим институцијама као што су ЕБРД или Светска банка. Овде се говори о томе, ево ту су и представници НБС и Удружења банака Србије. Када емитујете обвезнице државе Србије, могу да их купе страни инвеститори, али и домаће пословне банке, што све зависи од приноса и њихове стопе ликвидности".

Мали је рекао да је наш банкарски сектор апслутно ликвидан и да има довољно новца.

"Циљ донетих мера је да тај новац који је ликвидан и који "седи" на рачунима банка буде активиран са једне стране у гарантну шему и подржи сва микро, мала и средња предузећа и њихове кредите, као и велика предузећа", рекао је Мали.

"Али, са друге стране да подржи и државу Србију у задуживањима која су нам неопходна како би одржали ливкдности и како би на крају ове мере и спровели. Овде говорите о новцу који већ постоји, мислим да је то питање више из незнања, не говорите о принтању новца - новац од домаћег тржишта хартија од вредности и иностраног тржиста хартија од вредности добијате од привредних субјеката који тај новац имају на рачуну", објаснио је Мали.

Мали је нагласио да се тако ништа не штампа него се само користи и да је то сигурно извор који ћемо користити.

"Учешће нашег јавног друга у БДП-а је 48 одсто, тако да имамо довољно простора да не угрозимо нашу макроекономску стабилност и да искористимо релативно јефтин новац, пошто сада има пуно новца на свеском тржисту. Ликвидности је довољно и желимо онда да тај новац активирамо у нашој привреди", објаснио је Мали.


Мере за опоравак привреде се већ примењују

Економске мере државе за опоравак привреде услед негативних последица вируса корона се већ примењују и једина мера која ће почети почетком маја је исплата минималца, рекао је Мали.

Одговарајући на питање колико су мере привреди благовремене, с обзиром на коментаре представника микро и малих предузећа који кажу да је мај касно за помоћ, Мали одговара да се мере већ примењују и да то што исплата минималца почиње у мају више је техничке природе.

“Мере се већ примењују. Мораторијум на плаћање кредита траје од првог дана ванредног стања, значи већ месец дана, одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде и одлагање пореза на добити за 2020. је већ у току, Фонд за развој добија прве пријаве и у уторак исплаћује прве кредите за ликвидност”, рекао је Мали.

Једино што остаје јесте да држава исплати директну помоћ у висини минималца.

“Разлог због којег је то прва недеља маја је чисто техничке природе, с обзиром на то да до краја месеца се подносе пореске пријаве које су везане за порезе и доприносе на зараде пре исплате сваке зараде, то је нешто што је стандрано”, објаснио је Мали.

Мали додаје да због тога држава мора да сачека крај априла да би добила укупан број предузетника, малих и средњих предузећа који су се пријавли за програм, али и списак свих запослених којима би требало да легне 30.000 динара за април.


Пакет мера неће угрозити макроекономску стабилност

Пакет мера за подршку привреди чија је вредност 5,1 милијарду евра ни на који начин неће угрозити макроекономску стабилност, а помоћиће ликвидност микро, малих и средњих предузећа која треба да буду носиоци раста и развоја наше економије, рекао је Мали.

Мали је одговарајући на питање да ли је утврђена структура финансирања најављених мера, рекао да ће две милијарде ићи од пословних банака, да ће држава обезбедити гаранције за кредите, а што се тиче преостале 3, 1 милијарде, трећина ће ићи из буџета, а остале две трећине кроз задужење на домаћем или иностраном тржишту.

Мали је рекао да је под контролом јавни дуг, да имамо уравнотежен буџет и макоекономску стабилност која ни на који нацин тиме неће бити угрожена.

"С друге стране добијамо упумпавање новца на прави начин за ликвидност предузећа, микро, малих и средњих који су носиоци раста и развоја наше економије", рекао је Мали.

 

 

Извор: Танјуг/ТВ Пинк