Пандемија корона вируса до сржи је уздрмала два основна принципа модерног света - принцип људских права и њиховог поштовања и принцип једнакости између појединаца и између земаља, поручила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

"Људска права и пандемија једна је од најважнијих тема, не само код нас, већ глобално, и то у години која је у последњих 100, изузимајући Други светски рат, најтежа за човечанство", рекла је Брнабић на скупу поводом обележавања Међународног дана људских права.

Свет ће бити теже место за живот и биће мање фер, после пандемије, приметила је Брнабић и истакла да се јаз између богатих и сиромашних, појединаца и земаља, претвара у непремостиву провалију.

Премијерка је истакла да је цела 2020. била у знаку ограничавања права и слобода каква се не памте, како би се сачувало оно најважније право - на живот, али да су земље биле принуђене да уводе рестрикције.

Брнабић је рекла да је пре пандемија било јасно да индивидуална слобода иде све док не угрожава другог, али да су те линије прилично замагљене у пандемији, због чега су све земље морале да уведу рестриктивне мере и ограниче слободу кретања, право на рад.

Неки су, подсећа, уводили и апликације за праћење контаката и кретања, што је до 2020. године било незамисливо, али је Србија, истиче, иако је имала спремну апликацију, по одлуци владе није активирала, јер колико год да је добровољно, то је угрожавање права и слобода, са чим се не треба играти.

Додала је да је уведена и кућна изолација, па су били "затворени" људи који можда нису били заражени, али је постојала могућност да јесу.

"Гарантујем да ћемо, када све ово буде иза нас, наставити да поштујемо индивидуална права и слободе, као и пре пандемије корона вируса, и уз помоћ новог Министарства, што је сигнал колико су нам људска права и друштвени дијалог важни и да желимо да их штитимо и унапређујемо", рекла је Брнабић.

Указала је да је то тема о којој се мора разговарати на међународном нивоу, јер ће питање индивидуалних слобода остати замагљено без одговора на то како ћемо се у будућности борити против сличних пандемија, и где у таквом свету престају индивидуалне слободе једне особе, а почињу слободе других.

Брнабић је истакла да је борба против пандемије веома скупа, јер су скупе опрема, тестови, вакцине које сви теже да набаве.

"Девет од 10 сиромашних земаља вероватно неће моћи да прими вакцину 2021. године, јер су богате земље већ купиле 53 одсто вакцина предвиђених за производњу следеће године. А, са тих 53 одсто вакцина, вакцинисаће се само 14 одсто укупне популације", указала је Брнабић.

Брнабић је истакла да се Србија бори и настоји да вакцине обезбеди и билатерално и кроз међународне механизме, као што је КОВАКС.

Скупа је и опрема, пре свега респиратори, као и заштитна опреме, али и тестови, који нису јефтини, додајући да Србија дневно издваја око 700.000-750.000 евра за тестове.

"Замислите могућности сиромашнијих, а већих земаља, да се боре против вируса. Да не причамо о лековима, иновативним лековима, терапијама и одговорности владе и државе да каже да не може да издвоји толико", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да Србија није била међу тим земљама, јер је, захваљујући стабилности финансијском стању, могла да уложи много у здравствени систем, а да истовремено помогне привреди да преживи, што је "екстра" трошак, од 10-12 одсто БДП-а, а без значајног повећања буџетског дефицита.

Такође, указала је да се показало као добро што се од 2016. године инсистирало на дигитализацији, па ђаци у Србији нису изгубили ни дан наставе, док су у неким земљама, додаје, читаве генерације изгубиле годину школовања, коју треба да надокнаде или да пропусте, што је такође проблем.

Брнабић је поручила да Србија даје све од себе да се на најбољи начин избори са пандемијом, да заштити животе и здравље грађана, али и њихова радна места и економију, како би наставила да се развија и надокнади пропуштено у овој години, што је, истиче, бити тешко.

Србија издваја 50-60 милиона долара за вакцину

Србија ће вероватно морати да издвоји између 50 и 60 милиона долара за набавку вакцина против корона вируса, с тим што је већ морала да издвоји између седам и осам милиона за авансно плаћање за неке од њих, каже Брнабић.

Брнабић је на скупу поводом обележавања Међународног дана људских права указала да је набавка вакцина само један од примера који илуструје колики је јаз између богатих и сиромашних земаља, јаз који ће се, након пандемије, и додатно продубити.

"Набавка вакцина је скуп процес. За све вакцине, билатерално или кроз међунардоне механизме, као што је Цоваџ, авансно морате да платите да станете у тај ред. Да издвојите из буџета који је већ исцрпљен. Ако не можете, ви не стајете у ред, што значи да немате вакцину током 2021. године", указала је премијерка.

Србија, додала је, данас има већи међународни углед, и у мало је другачијој ситуацији, иако свакако мучној, да дође до вакцине, али да се може замислити како сиромашније земље, и то што имају више становника, не могу ни да дођу до произвођача вакцине.

"Девет од 10 сиромашних земаља веровато неће моћи да прими вакцину у 2021. години, јер су западне земље већ купиле више од половине залиха свих вакцина унапред, 53 одсто водећих вакцина предвиђених за прозиводњу следеће године путем авансних налога. А, то ће покрити 14 одсто светске популације", указала је премијерка.

Изнела је податак да је, примера ради, Канада унапред купила толико вакцина да може пет пута да вакцинише сваког Канађанина.

"Верујем да ће те змеље бити солидарне да их дају или продају земљама, али оне неће доћи док се имућније земље прво не вакцинишу и стекну додатну предност над осталим светом", истакла је Брнабић.

Брнабић је навела да ће залихе Фајзерове вакцине, које ће се производити 2021, готово све отићи у богатије земље, јер су 96 одсто те вакцине већ купиле западне земље.

"Ми смо у ситуацији да имамо нешто оптимистичнију слику по питању вакцина, али је борба тешка и мучна и одвија се сваки дан. Јуче сам разговарала са произвођачем вакцина која ће ускоро бити регистрована у ЕУ, и до којег смо једва дошли. Он нам је рекао - ''да, можете да добијете вакцину од нас, у четвртом крарталу 2021. године, до тада смо продали''", пренела је Брнабић.

"То је Србија, а замислите сиромашније земље, које имају и више становника", додала је.

Према њеним речима, Србија ће вероватно морати да издвоји између 50 и 60 милиона долара за вакцине, с тим што је морала да издвоји између 7 и 8 милиона за авансно плаћање за неке од њих.

Примера ради, Мозамбик, који је међу најсиромашнијима, а има 86 милиона људи, мораће да издвоји 500-600 милиона долара за вакцине и које ће евентуално моћи да добије 2022. године, указала је Брнабић.

"Онда се види која је разлика измејду богатих и сиромашних које нам оставља корона, а јаз између богатих и сиромашних и појединаца и земаља ће, врло вероватно, постати непремостив", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да се Србија труди да обезбеди вакцину што пре, како би се сачували животи и започео опоравак привреде.

Извор: Танјуг