Епидемиолошка ситуација у Србији тренутно је врло комплексна пошто и даље бележимо велики број новозаражених, изјавила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и додала да је важно да, ипак, тај број не расте драматично већ се одржава на одређеном нивоу.

Надамо се да ће уколико будемо наставили да се придржавамо мера наредних дана или недељу дана тај број кренути да пада, рекла је Брнабић на онлајн конференцији у организацији Америчке привредне коморе у Србији "AmCham" поводом представљања резултата годишњег истраживања.

Навела је да се борба са корона вирусом и последицама које оставља наставља и додала да ће тако бити и у првој половини наредне године.

Очекујемо да ће и у првој половини 2021. бити наставка борбе и са вирусом и последицама и за економију и за привреду, рекла је Брнабић.

Брнабић је захвалила представницима "AmCham"-а, односно компанијама што су задржали запослене и својим активностима помогли привреди у Србији и здравственом систему, али и другим институцијама.

Указала је да се велики део онога што је показало њихово истраживање поклапа са зацртаним приоритетима владе.

Брнабић је додала да се настојало у томе да се ситуација изазвана пандемијом држи под контролом и да не дође пре свега до великог пада запослености, али и да се сачува здравствени систем.

"Данас са великом сигурношћу могу да кажем да ће Србија ову годину завршити са најбољим резултатима у Европи и са најмањим падом, од минус један одсто БДП можда и нешто мање, али и да ћемо захваљујући свим мерама моћи то да надокнадимо 2021. и да идемо 2022. у брзи раст", рекла је премијерка.

 

Србија ће дефинитивно имати најмањи пад БДП у Европи од 1%

Брнабић је изјавила да сада већ може да каже да ће Србија ову годину завршити са најмањим падом БДП-а у Европи од један одсто, као и да ће тај пад можда бити и мањи.

Брнабић је рекла да је држава настојала у томе да се ситуација услед пандемије држи под контролом и да не дође, пре свега, до великог пада запослености, али и да се сачува здравствени систем.

"Данас са великом сигурношћу могу да кажем да ће Србија ову годину завршити са најбољим резултатима у Европи и са најмањим падом, од минус један одсто БДП можда и нешто мање, али и да ћемо захваљујући свим мерама моћи то да надокнадимо 2021. и да идемо 2022. у бржи раст", рекла је премијерка.

Навела је да се борба са корона вирусом и последицама које оставља, наставља и да ће тако бити и у првој половини наредне године.

"Очекујемо да ће и у првој половини 2021. бити наставка борбе и са вирусом и последицама и за економију и за привреду", рекла је Брнабић.

Захвалила је представницима "AmCham", односно компанијама што су задржали запослене и својим активностима помогли привреди у Србији и здравственом систему, али и другим институцијама.

Такође, указала је да се велики део онога што је показало њихово истраживање поклапа са зацртаним приоритетима владе.

Брнабић је истакла да је веома важно и корисно то што се радило у претходном периоду на унапређењу електронске управе.

То нас је спасило ове године, нагласила је Брнабић додајући да ће сада бити већи фокус на владавини права и заштити животне средине.

То су два главна приоритета, поручила је Брнабић.

 

Наставља се тренд великих улагања у инфраструктуру

Брнабић је изјавила да Србија наставља са трендом великих улагања у инфраструктуру и то пре свега у путну и железничку, јер је то важно за економију и повећање животног стандарда грађана.

Брнабић је истакла да се влада када је у питању инфраструктура води агендом "зелено и дигитално", коју има и ЕУ.

"У том смислу смо покренули пројекат изградње првог дигиталног ауто-пута - Моравски коридор, али смо и у буџету за 2021. издвојили значајна средства за изградњу дигиталних руралних путева", рекла је Брнабић.

Додаје да ће се још више улагати и у модернизацију железничке инфраструктуре.

Брнабић наводи да се завршава градња брзе пруге на делу од Беогада до Новог Сада и да треба да крену и са радовима на деоници од Новог Сада до границе са Мађарском.

"То је у складу са агендом ЕУ, али и са агендом заштите животне средине", рекла је премијерка и додала да се поред тога издвајају додатни ресурси за дигиталне пуњаче на путевима.

Истиче да је важно да се не изгуби контакт са осталим паневропским коридорима и са европском транспортном мапом.

Брнабић очекује и да ће се до средине 2022. завршити неколико пројеката, од којих је као један од најважнијих издвојила деоницу ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге, након чега ће се радити на техничкој документацији за крак ка Сарајеву односно деоницу Пожега - Котроман.

То је и у смислу повезивања региона изузетно важно, рекла је Брнабић и додала да се очекује и завршавање пута Тутин-Нови Пазар, и прве деонице Моравског коридора до Крушевца.

Брнабић додаје да ће следеће године бити започети радови на изградњи Фрушкогорског коридора.

 

Разматрамо обавезан Пи-Си-Ар за оне који улазе у Србију

Једна од мера која се тренутно разматра у циљу сузбијања вируса КОВИД-19 је увођење обавезног Пи-Си-Ар теста за оне који долазе у Србију уочи предстојећих празника, а настављамо свакодневно да одмеравамо мере и шта је још потребно учинити да би се ситуација држала под контролом, рекла је Брнабић.

Премијерка је рекла да се наставља рад на превенцији евентуалних катастрофалних сценарија, како се не би затварала привреда, или да дође до што мањег затварања.

Указала је да ће се размотрити и то да ли ће наредне године бити потребан још неки вид подршке привреди.

Упитана о јавно-приватним партнерствима у здравству, Брнабић је рекла да постоји заинтересованост за то и да се заједнички боримо са короном.

"Чини ми се да приватне здравствене установе нису на почетку пандемије биле заинтересоване за укључивање, али су биле расположене да дају и неке апарате, технику и просторије, у неким случајевима смо то користили, а у неким не", рекла је премијерка.

Брнабић је, што се тиче капацитета за хоспитализацију, рекла да су они у приватним установама јако мали у односу на потребе, али да постоји спремност да се ипак наставе разговори о томе.

Што се тиче вакцинације, Брнабић је навела да је интерес да што више људи жели да се вакцинише и да ће вакцина бити бесплатна али не и обавезна, и да је брину истраживања по којима свега 20 одсто људи у Београду жели да се вакцинише.

"Надамо се да ће захваљујући добром кампањом током које ће се информисати грађани о томе да је вакцина безбедна, тај проценат бити много већи јер је вакцинација потребна", навела је Брнабић.

 

Једна од мана образовног система је одвојеност од привреде

Једна од највећих мана нашег образовног система, поготову када је реч о природним наукама, јесте што је био одвојен од привреде, изјавила је Брнабић.

Премијерка је рекла да ће јединствени информациони систем просвете омогућити да се то унапреди.

Брнабић је истакла да је образовање велики приоритет ове Владе, као и претходне, те да значајан део буџета и других министарстава, осим Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у ствари има сврху да се улаже у образовни.

Брнабић је рекла да је велики део буџета за канцеларије за информационе технологије и е Управу за образовање, рачунарске учионице, повезане школе, а да средстава за образовање има и буџету Министарства за туризам.

"Велики део буџета је издвојен у сврху унапређења образовања. Ми настављамо дигитализацију наших школа и очекујемо да до 2022. завршимо комплетну дигитализацију", рекла је Брнабић.

Истиче да су значајна средства издвојена за јединствени информациони систем просвете и сматра да ће то бити значајно не само за државу, већ и за привреду.

Најавила је да ће тај систем бити пуштен у рад 2021. године и додала да ће бити повезан са централним регистром обавезног социјалног осигурања и на тај начин са тржиштом рада.

"Ми ћемо знати после средње стручне школе колико људи одлази на факултете, а они који се искључују из система образовања иду на тржиште рада и знаћемо колико дуго чекају на посао, колика је просечна плата. Такође, имаћемо информације и онима који се определе за факултет", рекла је Брнабић и додала да ће на основу тога моћи да се донесу много боље одлуке о томе како да се улаже у образовни систем.

 

 

 

Извор: Танјуг