Доктор наука, историчар Марко Атлагић је рођен је 1949. у Бенковцу, у Хрватској. Професор је Филозофског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици и члан Сената Универзитета. Био је српски заступник у Сабору Републике Хрватске и председник општине Бенковац. У тешким временима по Србе у Хрватској, био је потпредседник Парламента Републике Српске Крајине. Био је и министар без портфеља у Влади Републике Српске Крајине. Од 2012. године, посланик је у Народној Скупштини Републике Србије. Објавио је осам књига и преко 150 научних радова. Као што знамо, био је, као и многи Срби у Хрватској прогањан, и на крају приморан да се исели из Хрватске.

Неко би рекао да су госпођа Јелисавета Сека Саблић и господин Марко Атлагић, два света. То је само на први поглед тако. Повезује их чињеница да је отац гђе Саблић, Стеван, родом из Хрватске, једнако као и професор Атлагић. И отац гђе Саблић је био приморан да напусти родну Малу Градусу код Суње, једнако као и Марко Атлагић, Бенковац. За време Другог светског рата у Београду, и отац и мајка гђе Саблић су били прогањани због тога што је мајка гђе Саблић била сефардска Јеврејка. И то повезује гђу Саблић и Марка Атлагића. Прогон. Професора Атлагића су прогањали повампирени хрватски фашисти, а родитеље гђе Саблић немачки фашисти, пола века раније.

Јелисавета Сека Саблић је рођена у Београду 1942. Завршила је Факултет драмских уметности 1965. године, као најбољи студент у класи Мате Милошевића. Госпођа Саблић је филмска, позоришна и телевизијска глумица, која слови за највећу домаћу комичарку или краљицу комедије, али и за једну од најплаћенијих српских глумица.

У стварности, госпођа Јелисавета Сека Саблић и господин Марко Атлагић, јесу два света. Госпођа Саблић припада аутошовинистичкој „елити“, а професор Атлагић је патриота. Од када је избегао у Србију, Марко Атлагић је жртва једне нове форме прогона, сатанизације, дехуманизације, двоструких стандарда, предрасуда и стереотипа, само због тога што је српски патриота. А тај прогон спроводе управо аутошовинисти, негде тамо од 1990. године.

Двоструки стандарди аутошовиниста подразумевају да господин посланик Атлагић не сме ни да помисли да критикује било ког припадника аутошовинистичке „елите“, док аутошовинисти смеју и да вређају и да прогоне професора Атлагића. На критику уопште не губе време.

И тако од 24. новембра, до данас 3. децембра, девет пуних дана траје сатанизација професора Атлагића. Он је изложен баражној ватри двадесетак ђиласовских и аутошовинистичких медија. Наслови се могу свести на реченицу „Зли демон Атлагић напао анђеоску Секу Саблић“.  И тако девет дана без престанка. Само на почетку хајке против г. Атлагића, у понеком од тих медија  сте могли прочитати шта је г. Атлагић заправо учинио. Потом се то сакрило и осам дана ти ђиласовски и аутошовинистички медији преносе осуде, реакције, увреде и пишу, као да се радило о физичком нападу г. Атлагића на гђу Саблић. Сваки просечан гледалац или читалац тих медија могао је да закључи да је проф. Атлагић негде на улици, или у Скупштини, физички напао познату глумицу и нанео јој тешке телесне повреде. То су већ опробане методе које ти медији примењују. Прво сакрију истину, а потом подмећу утиске, тако да се у лавини реакција и увреда, потпуно изгуби истина. Стварају утисак да је професор Атлагић некакав насилни примитивац који физички напада незаштићену уметницу, а да је уметница „невина жртва“.

А шта је истина? Quid est veritas? Истина је да је професор Атлагић, у Скупштини Србије, током свог говора, 24.11.2020. КРИТИКОВАО гђу Саблић, због њених аутошовинистичких изјава. Не да је није физички напао, није је напао чак ни вербално. Критиковао је. Али, сетите се, аутошовинистичка „елита“ сматра да нико не сме да их критикује. Ево шта је професор Атлагић рекао од речи до речи: „У нападе на Александра Вучића, Јоргованку Табаковић, Синишу Малог укључила се глумица, гле чуда, Јелисавета Саблић, звана Сека. А знате зашто напада Табаковић? Јер је најбољи гувернер Народне банке Србије у последњих 20 година. Зашто Александра Вучића? Јер је најбољи председник државе у задњих 50 година. Нек неко каже да није. А Синишу Малог? Па, чија су заслуга финансије у задње три године. И најбољи финансијски успех смо доживели за време њега. Саблић критикује и државу. Њу не интересује Народни музеј, шта је у култури направљено за време Тасовца и Вукосављевића. Њу не интересује Музеј савремене уметности и друге културне установе. Знате шта је одговорила ко је најбољи министар културе? Рекла је Лечић, јер је увео националне пензије. Овој госпођи заиста недостаје патриотизам. Она је изјавила да је отаџбина тамо где ти је добро, а не где ти је сарма. Госпођо, ви имате мањак патриотских осећања. Патриотизам је камен темељац човекове моралности, светиња човекове душе. Запамтите, госпођо Саблић, патриотизам је највећи украс човекове душе, који ви, госпођо Саблић, не поседујете. Прелистајте историју српског народа, да не би остали странац у властитој отаџбини”.

Као што видите у излагању професора Атлагића нема ни једне увреде, чак ни грубе, а камоли ружне речи. Нема ничега спорног.

„Наша Сека воли Србију"

А ево како је говорила гђа Саблић, о Србији, Београду и свом народу, само у овој години.

У интервјуу који је дала Ђиласовом порталу „Директно“17.05.2020., гђа Саблић каже: „Вучићеви говори су пуни демагогије и агресије. Посебно ме је у овом драматичном моменту у вези ове болештине, овог коронавируса, вређао тај понижавајући расистички став (Вучићев - оп.аут.) према бакама и декама…Легализован је неморал, тако да људи нису ни у односу са моралом“.

У августу 2020. гђа Саблић је дала интерву порталу  „Нова.рс”у коме је рекла: „Просто ми се плаче колико се сваки протест заврши нашом немоћи и њиховим тријумфом. Тренутно заиста царују лажи, неправде, безакоње. Све је и свако је на погрешном месту“. 

Госпођа Саблић је 24.10.2020. је  дала интерву сарајевском листу „Аваз”, у коме је рекла: „Радо бих се одселила из Београда. Београд је постао пакао. Тако да је заиста постао пакао, толико неуређен и без контроле. А немаш се коме жалити низашта. Све је потпуно понижавајуће“.

У интервјуу листу „Данас“ 12. новембра 2020., гђа Саблић је рекла: „Дуго траје агресија лажи, народ од деведесетих навикнут на страх. Мафија је овде легализована, и то је опште прихваћено. Шта ту има да се чудимо више. То је толико јасно по свему што се десило са оружјем из Крушика или око дроге из Јовањице. Народ никада није пратио свој интерес већ је увек веровао у пароле – патриотизам“.

У интервјуу листу „НИН“ 17. новембра 2020., гђа Саблић је рекла: „Дуго траје та агресија лажи. А народ је још од деведесетих година привикаван да живи у страху, анестезиран и немоћан, социјализован на погрешно постављеним вредностима, на којим се развио посебан менталитет. Народ никада није пратио свој интерес већ је увек веровао у пароле – патриотизам. Уметност је овде на маргини друштва. Таквом оријентацијом млади људи су препуштени јефтиноћи, поремећеним вредностима или су осуђени на исељавање из земље, на бежанију одавде. Пошто је култура маргинализована, то друштво гура у депресију и апатију. У свету, цивилизовани народи иду за сопственим интересом, а за остварење тог интереса потребни су најбољи. То овде није случај. Мафија је овде легализована! Па, то се зна! Па то је општеприхваћено, шта ту има да се чудимо више. То је толико јасно по свему што се десило са оружјем из Крушика или око дроге из Јовањице. Па ово је држава да умреш од смеха. Отаџбина је тамо где ти је добро, а не где су сарме“.

На почетку епидемије, када је наша власт успешно заштитила пензионере, госпођа Саблић проглашава Вучића за расисту. Не помиње Ђиласов штеточински позив пензионерима да не поштују мере, већ да шетају сваки дан, и да се заразе. Новопечена Ђиласова политичарка је са наклоношћу коментарисала јулске насилне протесте, када је 500 до 1000 фашиста пет дана нападало Скупштину Србије, када је повређено преко 130 полицајаца. Великој глумици се плакало због тога што су пропали фашистички протести. Велики глумачки анђео, гђа Саблић је у октобру извређала Београд и Београђане, назвавши Београд паклом. У овом тренутку, у овом „паклу“, у овом „царству лажи, неправде, и безакоња“, по њеним речима, она несметано игра у једно четири представе у ЈДП-у. Прво, ако је то „пакао“, због чега игра у „паклу“? Због новца? Друго, да су Београд и Србија заиста „пакао, царство лажи, неправде, и безакоња“, она не би могла да игра било где. За госпођу уметницу патриотизам, љубав према сопственој домовини је само празна парола. Због тога она мрзи и свој град и своју земљу. Као што видимо изјаве госпође Саблић су мрзилачке, острашћене, нетолерантне. За сваку осуду. А у ђиласовским, аутошовинистичким, али и у мејнстрим медијима, ове страшне изјаве наилазе на похвале. Због чега? А пристојна критика професора Атлагића бива демонизована. Какви грозни двоструки аршини.

Одбрана и последњи дани

У одбрану професора Атлагића, како је и ред, на крају Скупштинског заседања 2.12.2020., стали су потпредседник Скупштине Србије, доктор наука Владимир Орлић и председник посланичког клуба СНС, доктор наука Александар Мартиновић.

Владимир Орлић: „За најобичније беднике Атлагић је апартид, хуља, а парламент је штала, а посланици балега која се годинама не чисти. Да ли је то однос према народним институцијама и народним представницима? Ово је ваше огледало и ако неко понижава овај парламент то сте ви сами. Само зато што вам је Александар Вучић трн у оку, јер је он непробојна препрека за ваше ненормалне амбиције и жељу да се поново вратите на власт, да харате и пустошите и пуните своје џепове, да брат Гојко поново има 29 или 35 некретнина. Некима се не допада Народна скупштина јер је изабрана на демократским изборима и зато што је ОЕБС рекао да су избори одржани ефикасно и да су учесници избора могли да спроводе камању. Опозиција се нада било каквој несрећи у Србији да би могла да се врати, али, неће моћи док је подршке Вучићу. Ми смо заклетву положили да служимо истини и правди, а та је истина на нашој страни и страни храбрих људи попут Марка Атлагића“.  

Александар Мартиновић: „У говору професора Марка Атлагића није било апсолутно ничег увредљивог кад је у питању госпођа Јелисавета Сека Саблић, која је неспорно једна од највећих српских глумица. Атлагићев говор о Јелисавети Секи Саблић, од пре неки дан извучен је из контекста. Мислите да је случајна кампања против Атлагића. Црвена нит која се провлачи кроз Н1, Данас, НИН-а изјаве Бјелогрлића, Ђиласа, Чедомира Петровића, Секе Саблић је да су Срби криви за распад бивше Југославије и да треба да испаштају до судњег дана заједно са Александром Вучићем и свима нама који покушавамо да Србију извучемо из блата у који су је увели Ђилас, и сви они припадници политичке, културне и друге квази елите. Вама господине Атлагићу желим да честитам на интетектуалној храбрости да кажете све оно што сте рекли пре неколико дана“.

Дневник увреда Марку Атлагићу

Најбесмисленије саопштење против професора Атлагића, а у одбрану гђе Саблић дало је „Удружење драмских уметника Србије“, они су виспрено саопштили: „Напад на Секу Саблић представља напад на Устав“. У одбрану „наше Секе“ устали су и знани и незнани: Срђан Драгојевић, Божо Прелевић, Драган Бјелогрлић, Радослав Миленковић, Бранислав Лечић, Горан Марковић, Светлана Цеца Бојковић, Небојша Ромчевић, Весна Ракић Водинелић, Вељко Пајовић, Тибор Боднар (!?!). Глумац Бранислав Лечић је Атлагића назвао „Тумор који хоће да метастазира лечи се хируршким путем и хемиотерапијом, или народном медицином. Победићемо овај тумор”. Небојша Ромчевић је за Атлагића рекао: „магарци мисле да ће постати липицанери”. Вељко Пајовић је рекао: „Сваки се кочијаш у овој земљи издаје за професора“. Тибор Боднар: „Марко Атлагић је патолошки случај…у паузама између два напада шизофреније…“. Драган Бјелогрлић је рекао: „државе, у које нажалост спада и наша, управо уз помоћ медиокритета, и моралних и људских ништавила покушавају да креирају друштво у којем ће послушници, кукавице и незаинтересовани надјачати људе са интергритетом. Сека Саблић је понос, а Атлагић срамота нације“. Весна Ракић Водинелић је рекла: „Зашто хуља? Зато што само хуља може тући жену и децу, убијати туђу породицу, пошто јој је претходно одузео сваки знак индивидуализма и посебности“ (као што видите професорка Водинелић инсинуира да је г. Атлагић тукао гђу Саблић). Горан Марковић је о Атлагићу и Скупштини Србије рекао: „брлог звани тренутни скупштински сазив, тај језиви скуп тешких простака, агресивних глуперди, људи сумњиве прошлости и још сумњивије будућности, као и велики број клиничких случајева…“. Чедомир Петровић: „из уста дрекавца кога држи Вучић у руци и стиска, када овај треба да испрди бљувотине…Почиње да се руши сала Скупштине. Руши се од лажи, обмана, проданих душа, од људских смрадова. Арлауче лајавац“.

Наши „драмски уметници“ и остала лажна елита, не знају да је 95 одсто свега шунд. То се односи на и књижевност, филм, тв, драмске и ликовне „уметности“, примењене уметности итд. Стога, 95 одсто тих „уметника“ уопште и нису уметници. Само ретки међу њима могу досежу уметничке врхунце, и могу да се зову уметници. Али, не лези враже, уметницима себе зове цела она естрада шунда, кича, ВИПа, селебритија, инфлуенсера и осталог паразитског талога. Они живе у заблуди, коју потхрањује чињеница да су познати, у заблуди коју шире масмедији, да су сви они некакви ауторитети највишег ранга и мудраци опште праксе. Треба да буду свесни да су они нпр. (само) глумци, људи који играју улоге, а не научници, академици или професори факултета. Њихова „слава“ и познатост је само део болесне фасцинације глумцима и другим припадницима естраде, што је у складу са естрадизацијом свега живог. Последица је да имамо, широм света, и у Србији, инфлацију „глумачких легенди“, поплаву „невиђено великих уметника“. 

За крај, овим бесрамним аутошовинистима, углавном глумцима, поручујем оно што је рекао њихов колега глумац Рики Џервејс, који је на додели „Златног глобуса“ поручио свима онима сличним нашим мрзитељина, али у Холивуду. Цитирам Рикија Џервејса: „Зато, ако добијете вечерас награду, немојте то искористити да бисте одржали политички говор. Нисте у позицији да делите лекције јавности. Не знате ништа о стварном свету, већина вас је у школи провела мање времена него Грета Тунберг. Зато, ако освојите нешто, дођите горе, примите своју наградицу, захвалите се свом агенту, свом Богу и одјебите. У реду?“.

Аутор је посланик СНС