Након што им је пропала злоупотреба српске младости, студената Златко Кокановић и екипа након четири месеца напрасно се опет сетише Рио Тинта. Виде да нема ништа од обојене револуције, пропала ствар, па брже боље траже нови разлог за опстанак на улици те навукоше старо рухо лажних еколога.

 

Виде професионални демонстранти да је пристојна Србија победила, али се не предају, већ пошто пото настоје да зауставе развој Србије, да нас врате у блато из којег су Србију и Лозницу извукли Александар Вучић и СНС. Они који институције свог града називају јавном кућом су оличење и симбол алтернативе политици СНС, са више него слабом музичком интерпретацијом. Као жена и као мајка, згрожена сам оваквим изливом примитивизма и одсуством елементарне пристојности и културе. Најоштрије осуђујем овакву реторику, која није само увреда једне институције, већ превасходно увреда свих жена запослених у Градској управи, часних мајки, сестара, супруга, али то управо говори о онима који су их изрекли. 

 

Лажном еколологу и професионалним демонстрантима саветујем да не запостављају децу, да се мање баве улицом, више децом, да их уче да уместо јаја носе књигу, јер насиље сигурно није, али знање јесте моћ...